PROGRAM za datum :: 28/04/2015 Klikni ovde za kompletan program
  Utorak, 28/04/2015, 20 : 00
Gradska knjižnica - Bijelo dugme ili kako biti heroj u Beogradu u ova šugava vremena

Jedan od najfrekventnije pominjanih (mitoloških) narativa u vezi sa popularnom jugoslovenskom kulturom je i onaj po kome je rokenrol scena bivše države bila treća na svetu, odmah posle engleske i američke. Bez želje da se na ovom mestu upuštamo u detaljna belosvetska rangiranja, činjenica koja je neupitna je ta da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija zbilja imalo vrlo zanimljivu, razvijenu, raznoliku, pa dobrim delom i autonomnu i autentičnu rokenrol scenu. Čitav taj jugoslovenski rokenrol idiom je nedavno Boris Mladenović iz grupe Jarboli dosta zgodno nazvao „istočnoevropskim rokenrolom“. Međutim, čini se da se danas – pogotovo u publicistici i dokumentaristici koja dolazi iz Beograda i Zagreba – priča o „istočnoevropskom rokenrolu“ vrlo lako redukuje na priču o novom talasu i njegovim neposrednim konsekvencama. Istina, taj period jeste iznedrio nekoliko sjajnih autora i nekoliko sjajnih albuma, ali priča o rokenrolu te velike i neobične države dosta je kompleksnija, ima mnogo više rukavaca od tog jednog, posthumno najisforsiranijeg. Međutim, jedan od rukavaca se po svojoj veličini i po svom kulturno/političkom/estetskom uticaju bez svake sumnje izdvaja – to je rukavac o Bijelom dugmetu, najvećoj i najuticajnijoj jugoslovenskoj rokenrol grupi.
Opet, iako je uticaj ove grupe i danas ogroman, pedantnim radom kulturnih, medijskih i ostalih establišmenta „urbanog“ Beograda, Bijelo dugme je danas bačeno na svojevrsnu estetsku marginu – ono se, vrlo često, tretira kao nešto što „nije rokenrol“ ili je, u najmanju ruku, „seljačka varijanta“ istog koja je utrla put za izbijanje rata, pojavljivanje turbo-folka i boga pitaj čega sve ne. Još uvek se nisu pojavili oni koji tvrde da su Goran Bregović i Bijelo dugme krivi i za izbijanje svetske ekonomske krize, ali nikada ne treba potcenjivati ovdašnje, već pominjane, establišmente – možda se uskoro jave i takvi branitelji urbanog plamena.
U aprilskom izdanju Gradske knjižnice koje nosi ime „Bijelo dugme ili kako biti heroj u Beogradu u ova šugava vremena“ pokušaćemo da argumentima problematizujemo tu (lažnu) sliku o ovom bendu kao "neurbanom", te da dokučimo da li su za stvaranje te slike odgovorne kultur-rasističke predrasude prema bendovima koji su se na neki drugačiji način integrisali u "zapadni" rokenrol model ili je, možda, čak u pitanju puka neinformisanost i nepoznavanje repertoara i istorije benda? Naposletku, pokušaćemo da dokučimo koje i kakve subverzivne potencijale nasleđe ove grupe i danas daje.
Na tribini učestvuju:
Dušan Vesić, rok novinar i autor knjige „Šta bi dao da si na mom mjestu“, biografije benda „Bijelo Dugme“
Petar Janjatović, rok novinar i autor knjige „Ex-Yu rock enciklopedija“
Ivan Velisavljević, filmski kritičar, dramski pisac i novinar
Moderator tribine je Bojan Marjanović, a napominjemo da (konačni) spisak gostiju još nije utvrđen, te možete očekivati i još ponekog govornika. Tribina će se održati 28. aprila s početkom u 20h.

Vidimo se u KC Gradu!

NAZAD