PROGRAM za datum :: 14/02/2018 Klikni ovde za kompletan program
  Sreda, 14/02/2018, 10 : 00
Umetnost za sve! Javni čas crtanja po modelu 2

Kirchner je studirao arhitekturu i sa kolegama Heckelom i Rottluffom osnovao grupu u Drezdenu, sa osnovnim ciljem prevazilaženja akademskog slikarstva. Troje umetnika razvili su veoma slične slikarske rukopise deleći atelje, rukopise zasnovane na Van Goghovom koloritu i Gaugenovom fovizmu. Ekspresivna platna plene jarkim bojama i oštrim ivicama, naročito na urbanim pejzažima iz Berlina, gde se grupa preselila do raspada. Pored slikarstva Kirchner se bavio crtežom, grafikom, naročito drvorezom, tada pomalo zaboravljenom tehnikom, kao i skulpturom.
Pored pejzaža, Kirchnerove teme uključuju aktove i portrete. Njegov omiljeni model bila je Doris Grosse, čiju seriju aktova slika tokom boravka na jezeru Moricburg. U ulozi Doris na času crtanja naći će se Maja Atansijević Zipa Yoma, a čas će i ovoga puta voditi profesori sa akademija.

Čas je zakazan za 14. februar u terminu od 10 do 16h u Velikoj galeriji Kc Grada. Čas će biti podeljen u dva termina, prepodnevni od 10 do 13 časova i popodnevni od 13 do 16 časova. Zainteresovani se mogu javiti na mail@gradbeograd.eu. sa napomenom za koji termin žele da se prijave. Potrebno je poneti pribor za crtanje, podlogu i papire. Participacija će iznositi simboličnih 200 dinara.
Pop up izložba će istog dana od 19 časova predstaviti rezultate javnog časa publici, a zatim od 20 časova sledi projekcija dokumentarnog filma o Kirchneru.
Ulaz na projekciju filma je slobodan.

NAZAD
 
  Sreda, 14/02/2018, 20 : 00
Crtanje do besa - dokumentarni film o Ernestu Ludvigu Kirhneru

Kirhner je jedan od osnivača čuvene umetničke grupe Die Brücke (Most) i smatra se jednim od najzanačajnijih predstavnika ekspresionizma. Fascinantni filmski portret približava nam opus izvrsnog slikara, ali i dalje od toga, prikazuje osobenost iza umetničkog genija kao i njegovu psihičku borbu.
Mnoge njegove slike predstavljaju ulične scene, sekvence iz života običnih ljudi i spadaju medju najvažnija dela XX veka.
Kirhnerov život nije bio lak, njegov rad i umetnički izraz duboko su ukorenjeni u realnosti, a njegov život je bio dramatična reakcija na tadašnja politička dešavanja u Nemačkoj. Kao dobrovoljac učestvuje u Prvom svetskom ratu, ali biva oslobođen, zbog nervnog sloma. Živeo je u Belinu, koji mu je pružio slikarsku inspiraciju, ali i u Davosu gde se sklonio tokom uspona nacizma. Njegov rad je od strane nacista 1933. okarakterisan kao degenerativan, a 1937. vise od 600 slika i crteža prodato je ili uništeno. Kirhner je 1938. izvršio je samoubistvo.

Projekciju filma je omogućio Goethe Institut u Beogradu, a prevod je uradio Vlada Milanović.

NAZAD